Prvo pravilo borilačkog kluba glasi – nikad ne govori o borilačkom klubu.

„Stvari koje si nekada posedovao, sada poseduju tebe. Tek pošto si sve izgubio, slobodan si da bilo šta uradiš.“

Prvo treba prekršiti prvo pravilo Borilačkog kluba, da bi se nešto o njemu reklo- „Prvo pravilo borilačkog kluba glasi – nikad ne govori o borilačkom klubu.“
Piscu Čaku Palahnjuku (Polaniku) su svi izdavači odbijali da objave njegov prvi roman "Nevidljiva čudovišta", jer je delo bilo previše provokativno i mračno. To je podstaklo Čaka da napiše delo koje je još mračnije pod nazivom "Borilački klub". To je bila knjiga koja je sve uznemirila.
Ideju za roman dobio je iz ličnog iskustva, kada se nakon tuče na kampovanju vratio na posao i niko od kolega nije želeo ni da ga pita šta mu se desilo. Ta otuđenost, dehumanizacija i gađenje prema konzumerizmu, sve u svemu nečasni put kojim se čovečanstvo otisnulo je bio okidač za drugo delo i budući da je iskreno napisano postalo je nezaboravno. Pisac upozorava ljude da oni nisu marke automobila koje voze ni sadržaji svog novčanika, a ni materijali odela koje nose i jasno poziva čovečanstvo na restartovanje.

„Borilačkom klubu“ je trebalo vremena da se probije. Kada je izašao, ovaj roman nepoznatog pisca je imao tiraž od 10.000 primeraka (za šta su bile potrebne godine da se rasproda).
Dejvid Finčer je posle nekoliko godina po romanu napravio istoimeni slavni film.

„Prosto ne želim da umrem bez nekoliko ožiljaka.“