Поспана песма

Неодољиво си ми близу
и жеља си у низу,
срца склад ми квариш
чежњо, ал не мариш.

Много сумњи ствараш,
у глави ми се надаш,
мада радо ћутиш
и даљину слутиш,
иако си ту.

Зашто бежиш стално
и куда журиш тако,
све је теби лако,
чини ми се бар.

Зима још једна
ево, пролази лагано,
без тебе
и без мене,
све је срцу страно.

И даље си све
чему длан се нада,
иако је нада
смрт посве млада.

Па ово мало снова
што остаће за нама,
досањај ти,
кад нисам могла сама.

Анђела Мијаиловић

Komentari
  • 137
  •  
  •  
  •  
  •  
Radioaktivni Komarac