PONEKAD

PONEKAD

Duge noći bez sna,skoro svako veče

Kao krv iz žive rane,realnost teče

Umjesto da sanjam,teške borbe vodim

Kroz uzburkano more,ja uplašeno plovim

Od početka sam znao da biće mnogo teško

Al’ ni slutio nisam na ovako nešto

Često zapeče, pa padnem i ne mogu dalje

Svaki tren je bolan i nazad me šalje

Ponekad ne postoji ništa sem gorčine

A led u srcu na mjestu je topline

Ponekad shvatim da sam sasvim sam

Pa ne želim da krenem u novi dan toliko je mračno da ne vidim kraj

I u crno bojim sve što nekad imalo je sjaj

Ne postoji iskra kojom upalio bih sveću

Više ne znam kako je osjetiti sreću

Na prozoru mi rešetke,oko ruku lanci

Na nogama okovi a na duši katanci

R.S.

 

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s