Andrijana Milinković

Držiš me zarobljenom,
u tvojoj šaci zdrobljena je
sloboda moja sva

Ja kao jadnik ćutim,
bespomoćno gmižem
tražeći spas od ova bedna tla

Pritegnuvši iznova lance
i udarivši već unakaženo luce
teraš me da poput prosjaka molim
za kraj ove krvave smicalice

A ti me jedino podsmehom hraniš,
beskonačnim strahom pojiš
polako razlažući me
jer znaš da se bojim

No, tvoj teror sad je stao
u bezdan ti ćeš pasti
gurnut mojom rukom
i onda ovaj užas više neće rasti

Predugo ja se tvojim taocem zovem
želim da letim, smesta me pusti
upijam slobodu konačno se oslobodivši
tvojih smrtnih čeljusti

Komentari
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
Bojan Uzelac