“Bizaran” izbor muza poznatih umetnika

Henri Miler je doživeo duboku starost, i ne samo da je doživeo nego ju je i proživeo. Kada je lepa i mlada (glumica, balerina i model) Brenda Venus ušla u njegov život on je imao 84 godine i njihova ljubavna priča trajala je 5 godina, sve do Milerove smrti. Za to vreme, napisao joj je oko 1,500 pisama. Ta prepiska je delimično objavljena u knjizi “Draga, draga Brenda – ljubavna pisma Henrija Milera Brendi Venus.” Govorio je da ga ona bukvalno održava u životu, da zahvaljujući njoj on živi svoje poslednje dane u bajkovitoj ljubavnoj euforiji. Umesto da proživi svoje poslednje dane u društvu lekova, on ih je proveo u ljubavnoj ekstazi. Brenda Venus je odigrala najlepšu ulogu koju jedna glumica može da poželi: ulogu muze koja održava u životu jedan veliki duh na njegovom zalasku. Nakon toga Brenda je uspela da dogura i do velikog platna, glumila je u filmu “The Eiger Sanction” zajedno sa Klint Istvudom (donja slika). Posle brojnih operacija ona izgleda ovako danas sa 60 godina (desna slika).

Amanda Lir je bila druga muza Salvadora Dalija, ona je ušla u njegov život odmah nakon raskida sa Galom.Ono što je takođe zanimljivo da do dana današnjeg nismo saznali da li je Amanda bila pre muškarac koji je kasnije, po navodima medija uradio izrazito uspešnu promenu pola ili je to samo bio vešt marketinški potez, ali poznato je da je Amanda pre dolaska na englesko tlo, kratko živela u Francuskoj u kojoj je stopirala sa jednom Chelsea devojkom, družeći se mahom za modnim svetom. Dolazak u London obeležilo je poznanstvo sa Brajanom Džonsonom, gitaristom iz čuvenog Roling Stounsa, koji ju je 1965. godine upoznao sa španskim slikarem Salvadorom Dalijem koji je za nju izjavio da je “prelepi skelet”. Uvek je govorio da je on njoj mentor, a ne ljubavnik. Ona danas kaže za njega: “Bio je magičan. Veoma kreativan i inventivan. Ostali smo zajedno petnaest godina i nikada se nisam dosađivala. Svakoga dana mi je priređivao poneko izuzetno otkriće!” Amanda je tokom duge karijere bila glumica, manekenka, romanopisac, producent, TV voditeljka, slikarka i pevačica. I danas povremeno peva.

Muškarac iz senke-najveća inspiracija bitnika
I posle 60 godina od prvog izdanja, knjiga “Na putu” je najkultnija, u proseku i proporcionalno računato, najtraženija i najupornije prodavana knjiga u SAD. Jedino nije na prvom mestu knjiga koje se najviše kradu; kakva ironija pretekla ju je Biblija. Ali zato je utešno da se i danas u Americi, posle pola veka, godišnje proda sto hiljada primeraka ove knjige. Delo Džeka Keruaka (1922 – 1969) moglo bi se smatrati značajnim čak i u slučaju da su se s njim upoznali samo oni koji su u njemu našli inspiraciju – Bob Dilan, Tom Vejts, Džim Morison…
A sve je krenulo od jednog pisma. Zvali su ga pismom koje je pokrenulo novi književni žanr – 16.000 reči napisanih pod uticajem amfetamina koje je Nil Kasadi poslao svom prijatelju Džeku Keruaku 1950. godine. (njih dvojica na slici)
Kada je pročitao pismo, Keruak je napisao prvu ruku kultnog romana “Na putu” i tokom tronedeljnog spisateljskog zanosa napisao je roman stilom koji je bio sličan Kasadijevom i koji je postao kultni i glavni roman Bit književnosti. Pismo, za koje je Keruak nešto pred smrt rekao da bi njegovog prijatelja – Kasadija pretvorilo u književnu figuru samo da nije izgubljeno, ipak nije bilo izgubljeno već samo zatureno, rekao je Džo Madalena čija je aukcijska kuća “Profiles in History” ponudila pismo na aukciji. Keruak je pismo dao Alenu Ginsbergu koji je pokušao da ga objavi i poslao ga izdavaču “Golden Goose Press” u San Francisku gde je ostalo neotvoreno do zatvaranja kuće. Ginsebrg takođe umetnik, pisac bitničke generacije takođe je pronalazio inspiraciju u Kasadiju. Za Ginzberga i Keruaka Kasedi je bio autentičan nemirni duh, neobrazovan, ali bistar i nadaren, pun energije i strasti prema životu, oličenje posleratnog naraštaja mladih Amerikanaca koji su, nezadovoljni sputavajućom konvencionalnom materijalističkom kulturom, tražili drugačiji život i vrednosti.
Uprkos tome što je imao ženu i decu, Kasedi je neumorno lutao Amerikom, često u pratnji Ginzberga, koji ga je spomenuo u svojoj slavnoj pesmi “Urlik” kao “tajnog junaka”, kao i s Keruakom. Tako da se može reći da je on bio najveća inspiracija bitničke generacije.

Komentari
  • 63
  •  
  •  
  •  
  •  
Radioaktivni Komarac