Najpoznatije prve rečenice domaće književnosti

1. ,,Počinjem ovu svoju priču, nizašto, bez koristi za sebe i za druge, iz potrebe koja je jača od koristi i razuma, da ostane zapis moj o meni, zapisana muka razgovora sa sobom, s dalekom nadom da će se naći neko rješenje kad bude račun sveden, ako bude, kad ostavim trag mastila na ovoj hartiji što čeka kao izazov.ˮ( Meša Selimović ,,Derviš i smrtˮ)

2. ,,Većim delom svoga toka reka Drina protiče kroz tesne gudure između strmih planina ili kroz duboke kanjone okomito odsečenih obala.ˮ( Ivo Andrić ,,Na Drini ćuprijaˮ)

3. ,,Više se znalo i pričalo o njenim čukundedama i pradedama, nego o njima samim: o ocu joj, materi, pa čak i o njoj – Sofki.ˮ( Bora Stanković ,,Nečista krvˮ)

4. ,,Jesen, i život bez smisla.ˮ( Miloš Crnjanski ,, Dnevnik o Čarnojevićuˮ)

5. ,,Za mnom su gorele šume i put. Zmija nisam da i rep u zemlju uvučem.ˮ( Dobrica Ćosić ,,Koreniˮ)

6. ,,Opet sam te snevao!ˮ( Bora Stanković ,,Uvela ružaˮ)

7. ,,Zima je, sneg zameo sve do kućnih vrata i svemu oduzeo stvarni oblik, a dao jednu boju i jedan vid.ˮ( Ivo Andrić ,,Prokleta avlijaˮ)

8. “Na ovom mestu leži onaj čitalac koji neće nikada otvoriti ovu knjigu. On je ovde zauvek mrtav.” (Milorad Pavić ,,Hazarski rečnik")

9. "Beskrajni, plavi krug. U njemu zvezda." (Miloš Crnjanski ,,Seobe")

10. ,,Ne, neću se vratiti.ˮ( Dragoslav Mihajlović ,,Kad su cvetale tikveˮ)