Edgar Alan Po - čovek ispred svog vremena

Na poslu pokazuje veliki uspeh, pa tako tiraž „Mesindžera" pod njegovom upravom raste sa 500 na 3500 primeraka mesečno. Časopis postaje jedan od najboljih u Americi, ali Poa, zbog suviše naprednih ideja, vlasnik lista otpušta 1837. godine. Po pokazuje da ume da napiše i sjajan vanvremenski pustolovni roman „Avanture Artura Gordona Pima", koji kao da je pisan u današnje vreme. Kroz poeziju je odao počast i oplakao gubitak njemu najdražih žena. Sve dame koje su ga inspirisale, pored svog tragičnog kraja, posedovale su vanvremensku lepotu. Lepotu, kao jedan od onih pojmova koji se ne može objasniti, već se samo može osećati, Po je smatrao nedostižnom i prolaznom. Sve što je neuhvatljivo i što gubi na svojoj savršenosti, kod nas izaziva veliku tugu. Naročito se to vidi na primeru njegove rođake Elenore koja je preminula sa samo 15 godina, a on je napisao da je stvorena savršeno lepa samo da bi umrla. Slično je zadesilo i Virdžiniju, devojku u koju je kao dečak bio zaljubljen, pa joj je posvetio kultnu pesmu „Anabel Li“
Pored toga što je bio veliki pesnik, Po je tvorac detektivskog žanra. Godina 1841. uzima se za datum rođenja detektivskog žanra. Tada se u Filadelfiji u Graham’s Magazine, aprila meseca pojavila priča „Ubistva u ulici Morg". Iako je bio slavan, bio je bez novca i živeo je u kolibi, veruje se da je bolovao od dijabetesa.

Način na koji je umro Edgar Alan Po ‒ podseća na tajanstvene zaplete njegovih priča. Nakon objavljivanja njegove najslavnije poeme, dobio je nadimak Gavran. Postojale su čak i priče da su se često deca iz ulice, kad ga ugledaju kako šeta, pretvarala da su ptice, grakćući i mašući rukama. Po bi se najedanput okrenuo i doviknuo im: "Nevermore."(nikad više), što je i poznati refren iz njegove poeme "Gavran".

Tradiciju odavanja počasti velikom umetniku, započeo je tajanstveni posetilac koji je tokom 60 godina, od 1930-ih do 2009, na dan Poovog rođendana na njegovom grobu ostavljao napola punu bocu konjaka i tri ruže.

„Nemam poverenja u usavršavanje ljudi. Mislim da ljudski napor neće imati znatan uticaj na čovečanstvo. Čovek je sada samo više aktivan- ne više srećan – niti više pametan nego što je bio pre 6.000 godina.“