Anita Mančić

Sjajna na filmskom platnu još od osamdesetih, kada je diplomirala u onoj najčuvenijoj glumačkoj klasi. Ali o njoj nikada nećete pročitati nikakav skandal, nije napravila svetsku karijeru samo zato što je Srpkinja, a o njenoj humanosti u medijima nije bilo puno reči.

Malo ko zna da je Anita Mančić vodila radionice „Integracije“ sa decom koja imaju daunov sindrom i da je davala pare od nagrada za tu decu. A dobila je dosta nagrada, od Sterijine nagrade pa do danas prosledila je novac uvek onima kojima je neophodno. Sama kaže da nagrade smatra kao neki poklon koji prosleđuje. Kada je primala veliku nagradu Žanka Stokić, ta deca su bila njena publika, gde ih je i spomenula na govoru kao njenu podršku i zatim su izašla na scenu da se i ona poklone publici. Nagradu je uručila Mira Banjac, koja je rekla da ovaj trenutak nikada neće zaboraviti. Anita se jako mlada osvestila o problemima dece, kada je snimala „Zaboravljene“, povezala se sa decom iz doma. Od tada počinje njena podrška. Takođe je veliki ljubitelj životnja, udomljuje mačke i pse.

Manje je poznato da se Aniti Mančić smešila svetska karijera polovinom 90-ih godina prošlog veka, kada je dobila ulogu u francuskom filmu "Pismo za nju", reditelja Romana Gupila.
Ulogu je odigrala maestralno, zbog čega je dobila ponude za glavne uloge i u drugim tamošnjim projektima, ali onda se isprečila politika i upropastila angažmane. Bile su devedesete i glumica nije mogla da glumi vodeće uloge u Francuskoj.

Inače, Roman Gupil napravio je film o svojoj velikoj ljubavi koja je umrla od side. Na samrti, kada ju je pitao šta može da učini za nju, ona je poželela da napravi film. Pošto nije imao ideju kakav bi to mogao biti film, putujući iz mesta u mesto tražio je pogodne priče. Jednom prilikom je došao u Beograd i ispostavilo se da ja strašno ličim na tu devojku, pa je on poželeo da napravi priču sa mnom – rekla je jednom o tom filmu Anita Mančić.