Pupinova humanost
Veliki naučnik Mihajlo Pupin ostao je zapamćen i po svojoj neverovatnoj humanosti. Sav svoj kapital ostavio je srpskom narodu.
Pupin je podelio preko 20 000 školskih stipendija. U sećanju na svoju majku Olimpijadu, koja je nepismena i uboga odvajala od usta da bi njega školovala. Pupin je na ovaj način želeo da joj se oduži pomažući samohranim majkama. Institucije kojima je slao novac: Srpska akademija nauka i umetnosti, Kolo srpskih sestara, Matica srpska, Beogradski univerzitet, Cvijeta Zuzorić, Udruženje slepih devojaka, Udruženje ratnih siročića. Spremao je miraze za siromašne devojke koje drugačije nisu mogle da se udaju.
Donirao je veliki broj knjiga bibliotekama, ulagao u kulturne institucije, manastire, pomagao bolesnima i siromašnima. Kupovao je značajna umetnička dela i čuvao ih u Americi dok se ne stvore uslovi u srpskim muzeijima, a zatim ih vraćao plaćajući carinu i otpremu tih dela, finansirao je najveća i najlepša izdanja knjiga o srpskoj kulturnoj baštini, zahvaljujući njegovom zalaganju i danas postoji Univerzitetska biblioteka Svetozar Marković. I još mnogo drugih dela.
Pored čak 36 patenata, Pupin se smatra i ocem telekomunikacija.
Bez Pupinovih kalemova ne bi bilo moguće koristiti telefon na velikim udaljenostima. Od tri osnovne komponente koje se nalaze u svim telekomunikacionim uređajima, dve su patenti Mihajla Pupina. Pre nego što je došao u Njujork, čitav grad je bio u kablovima. To se promenilo nakon njegovog dolaska.
Na slici Albert Ajnštajn i Mihajlo Pupin