DUBOKO

Mrak,tama
i one crne ptice,od juče,
reč koja ostaje sama
u svojoj praznini,van kuće,
ušetaju mi se u moje
tek olistale crvene snove.
Ogoljene zvezde
i neke nove trave,
smrti što se ne boje dok rastu,
prošetaju mi se horizontom.
U njemu zora !
I njeno odavno osokoljeno oko.
U njemu breza
i ruža što tone još uvek tako duboko
na dna svih istina.
U vrhove polugorčina.

Mrak,tama
i svetlost njenih nogu
i ptica,
usuđuju se da mi izmame ismeh,
da iskidaju masku sa lica,
šumi stamenoj !
Sve,sve je suludo
izvan očiju svica u šaci kamenoj.
Izvan slutnje tog bića
sa dušom čarobnom.

SRĐAN LEKOVIĆ

Komentari
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
Bojan Uzelac