Izbor za pesmu dana (13)

U senkama
prepoznaćeš
delove svemira
gde zvezde
egzistiraju
bez sjaja.

Ugašene
u crno-belom,
prepoznaju se
po obrisima.

Nećeš se okrenuti
za metaforom
svojih lažnih
ideala,
u senkama
gde svetlost
nestaje
u jednom dahu
dok se stvara.

Dejana Radaković

*******************************************************************
MAJKE KITOVI

Posmatram ih tako
dok sede u parku
na travi
bdijuci nad svojom decom
koja se igraju smeju, plaču
kao majke kitovi
hrane svoje mladunce
jagodama hlebom jabukama
u dubinama plavog okeana
jednog letnjeg popodneva
Posmatram ih tako
dok sede zadovoljne
umorne srećne
u jednom magicnom momentu
mira i spokoja
prosvetljenja
koje donosi blistavo letnje popodne
praceno oštrim glasovima dece
šaputanjem krošnji pesmom ptica
okupane u sunčevoj svetlosti
zaustavljene zamrznute usporene
pre no što se ponovo pokrenu
stanu da pakuju torbe
pokupe cipele, čarape
obrišu im noseve ruke kolena
pa krenu kući
ruka u ruci
da nahrane ta mala gladna usta
operu suđe rasklone
i odu na spavanje

Branislava Kosić Vidić

*******************************************************************
Sadržaj mog notesa

Sutra ako umrem…
pamtiće me
po spisku neodgledanih filmova
i nepročitanih knjiga,
po tuđim rečima koje su mi se dopale
i mojim koje nikad nisu bile dovoljno dopadljive…
po šiframa crvenih farbi za kosu
koje nikada nisu dale željenu boju plamena…
Pamtiće me po spisku imena za decu
o kojoj nikada nisam ni maštala…
Pamtiće me po borbi za pravdu i istinu
koje nikada nisu došle…
Po nekim zabeleženim snovima…
Po spisku stvari koje volim, koje ne volim i koje ne razumem…
(Ovaj poslednji je najduži.)

Sutra ako umrem,
neće me pamtiti duže od pola mog života na Zemlji…
i zbog toga mi ni najmanje neće biti žao.

Milica Ristović

*******************************************************************
S

Krećem putem beznadja,
Širokog osmeha,
Divnih sećanja,
Željna avanture i tebe, sebe.

Duboko u sebe,
Uvlačim miris tebe,
Da uživam u tebi,
Dok te ne sretnem opet,
Pogledam, zagrlim, poljubim,
Dok me ne pogledas, zagrliš, poljubiš i pokupim isti taj miris ljubavi.

Dugačkim, brzim, ali nesigurnim koracima,
Sitnim slovima, pišem, krupne korake
U životne stranice.
I dok tako avanturistički nastrojena,
Žurim u beznađe i bespuće,
Hvatam sebe, kako mislim na tebe,
I dozivam te zelene oči,
A mislila sam da ću izdržati bez povika tvog imena i tvog prisustva, barem na dan.

Sara Mijailović

Komentari
  • 140
  •  
  •  
  •  
  •  
Radioaktivni Komarac