Izbor za pesmu dana (4)

NEČUJNA PESMA

Ni pesnikova usna, ni himna svih ljudi,
Neće lepše da te peva
Od srca što te oćuti

A kad približiš uho grudima mojim,
Čućeš pucketanje vatre ,to u sebi gorim

I kad budeš tonula u san trznuće te,kao da sam nešto rek’o,
to u nama bruji neuhvatljiv eho.

Kosta Kosovac

***********************************************
Dokumentarac o jednom snu

Jastuk.

Bermudski jednakostranični trougao

između mišice, ramena i srca,

savršenih proporcija za jednu okruglu ludu glavu.

Razrešena misterija šta pokreće vrtlog

u centru pogubnog trougla:

ruka istog ramena

sa prstima među kosom iste

okrugle lude glave.

Vrte se lađe i poljupci,

ganjaju se vesla i dodiri,

tonu sidra i strahovi,

nestaju kormila i reči.

Rađaju se i umiru nade.

Postelja.

Pesak sa Australijske obale

rasut po toplim leđima,

i sanjivi međuprostor

između dve lopatice kao luke.

Leđa da usidriš obraz,

da odmoriš usne i grudi,

leđa da obgrliš okean,

da se okean utisne u tebe.

U tom međuprostoru ostavićeš

svoj san, kao sugurnu nadu.

Poklanjaš ga iako ga se sećaš.

U pesku zakopaćeš blago:

želju, razumevanje, uzdahe,

užitak dok ti se parčence čokolade

topi u nasmejanim ustima.

Buđenje.

Toplina budućeg Sunca

što se nazire u tamnim očima.

Potvrda da je san bio lep,

a ako nije – jedan blaženi zaborav.

Veliko slovo „O“

u čiju prazninu skačeš k’o dete,

i deo si božanske stvari:

zagrljaj.

Praznine na tren nema.

Zagrljaj.

Kaže Ostani, ali brod polako kreće.

Zagrljaj.

Samo još malo peska,

i okeana, i Sunca, i Platona.

Zagrljaj.

Potom nedostajanje…

Unedogled, nedostajanje.

Jelena Raičević
***********************************************
Izvrnuti let

Nebo pod tabanima teškim,
uma omamljenog od snova praznih,
od puteva besciljnih i tereta lažnih,
leži i grca u prašini i mulju.
Zemlja diže ruke, lomi umorne kosti,
plameni već užareni vazduh udisaja
i kricima belim zaglušuje prostor.
Želiš let visok i brz,
zamagljen ti je pogled
u njemu samo brojevi se množe
i telo drhti od hladnoće požude,
ali tvoje noge sve dubljim koracima
gaze u mulju sopstvenih težnji.
Svetlost lažnog sunca napaja ti baterije,
lažnim idealima klečiš i lažne pione poseduješ.
Varljive su istine ustoličene u tvom carstvu.

Mirjana Bošković
***********************************************

Komentari
  • 87
  •  
  •  
  •  
  •  
Radioaktivni Komarac