Izbor za pesmu dana (5)

Sankt Peterburg ima Petrov dvor.
Madrid ima Kraljevsku palatu i vrtove.
Pariz ima Ajfelov toranj.
A Kragujevac ima nju…

Posvađani oblaci

Zar je bitno ko sad prolazi Karađorđevom
I čiji se u gluvo doba čuju koraci…?
Gibson Les Pol odsviraće poslednji D-mol –
Rastasmo se kao posvađani oblaci.

Nemoj mi se svetiti kao Ines Arsenu;
Preverova Barbara – ti si moja bila,
U svakoj tišini, uzdahu, svakom trenu
Znam ko te je snio, a ne znam koga si snila.

Noćas, kad nebo okupiraše zvezde sjajne
Kroz nedaleku prošlost ogorčen hodim
Prezirući svoje prezrene misli i tajne
Što pod Ostrogom ne rekoh koliko te volim.

Znam da nećeš zaboraviti ostrošku zoru
I majski vetar koji ti je pogled oborio.
Tada bi se menjala za Dankan Isidoru
Dok sam ti Jesenjina neumorno govorio.

Nagovestih da je mangup, ruski huligan,
Al’ tebi je ta priča neobično godila;
Na koleno moje spuštajući svoj dlan
Otužnim osmehom tiho si govorila :

Zar nisi i ti takav, ovenčan disident;
Pobede gubiš, ne umeš da ih nosiš,
Po jesenjim kišama tražiš majski cvet,
Putnikovom kaldrmom praskozorje prosiš.

I zar je bitno ko sad prolazi Karađorđevom
I čiji se u gluvo doba čuju koraci…?
Gibson Les Pol odsviraće poslednji D-mol –
Rastasmo se kao posvađani oblaci…

Petar Orlović
*******************************************************

Vučiji otisak u dubokom snegu
na kolibi puška, vetar duva jak.
Mleko domaćici steglo pre vremena
Pod suknjom joj panj.

Gazda umoran,star
istaknutog rododoslova
još uvek se diči i
na koščata ledja navlači gunj.
Pokretom ko da je mlad
Kao nekad..

Česma kapa, drva pucketaju u sumrak teški još je mrak..
Napolju vrh planine zabio oblak.

Drvo od ograde krava njuši
I sve mirno je ko u monaha dom…
Hleb se širi ko trbuh prejedenog krčmara.

I nikad pitanje čemu se čovek ovde baš radja..
Gde vuk plena nema, starica punog pleha
Domaćin grlatog smeha.

Planina bi da odmori od šiljaka zabodenih joj mučki
Ledena česma kapa ko nekad krv u junaka

Puška pod naletom vetra pleše
Ko umoran veteran
Poslednji udar svoj.
I život je ovde breme
Jedino hleb tu još raste…

Miona Kosovac

*******************************************************
Odvratna ljubav

Najslađe voće te besmislene pojave
Toliko bliske, a tako nedostižne
Svojim neispunjavanjem u nama ostavljaju jame života
Jame koje ćemo zatrpavati do zadnjeg treptaja!

Nakon njih više nismo isti ljudi
S njima dolaze neke dotad nezamislive spoznaje
Ako se ispune uvode nas u ekstazu sreće
U suprotnom nas nose do nestanka!

O, kako su samo sočne
Ali ne danas, ne sada, ne u prokletoj mladosti
Danas su gorke jer neće biti ispunjene!

Zašto, zašto ne mogu trajati vječno
Zašto nas vrijeme razdvaja
Naše tišine se jos nisu upoznale!

Luka Benić

Komentari
  • 96
  •  
  •  
  •  
  •  
Radioaktivni Komarac