Izbor za pesmu dana (6)

Dobro je stvarno da je kraj, jer naša priča izgubila je sjaj.
Sve je sada priča tužna, sa setom te se setim, prošlosti moja ružna.
Drugoj si otišao to znam, i olakšao moje muke i boli,te tvoje psihoze i frustracije, nek ona leči i voli.
Da je znam častila bih je pivo, hvala joj za sve,jer nisi ti moj nivo.

Od kako si otišao sve mi je bolje
I manje stresno, sunce opet sjajno sija
I u krevetu mi nije tesno.

Shvatiš onda da sve je bilo lažno, da emocije umiru,ljudi se menjaju, i preživeti je vazno.
Jer sve je bila loša bajka,kad princ iz priče zapali,postaneš samohrana majka.
To je test da shvatiš koliko si jak i snažan, koliko tereta ti mogu pleća podneti,
I da koračaš uzdignute glave kroz iznenađenja koja ti nova jutra mogu doneti.
Kad te se onda sa setom setim, hvala ti što ode, jer su ti smetala krila moja i želja da letim.
Sad kad te nema više, veruj lakše mi je da dišem,i opet mozda počnem i srećne pesme da pišem.

Starla
**********************************************************************************************

NOĆ VJEŠTICA

Svakoga trenutka
Očekujem da tama
Izbaci monstrume
Na obale mog straha
I potopi me

Nema načina
Da poklopim uši
I ne čujem vrisak
Iz moje utrobe

I oči stolice
I golog zastora
Postaju dio kola
Koje sablasno igra
Uz Odu smrti

Tražim lijek
U liku iz bajke
Koji porazi zvijeri
Prije samoga sebe

Pokušavam utješiti krila
Da dođem do mjesta
U kojem niko ne zna
Šta je iza zida
Dvorca El Dorada

Napravim bal
Za tvoje vrline
Da noć bude mjesto
Kada mi plešemo

Amar Gluhić

****************************************************************************************

Beznadežna pesma

Rekao bih – izdaje te iz očiju sjaj
Dok stojiš uz mene… Naizgled sam hladan.
Ne naslanjaj rame na moje jer, znaj:
Iznutra sam ranjiv – prezasit, a gladan.

Znam ja takve oči – duboke k’o more,
Prekrasne kad mame, kad privuku – kobne.
Zato, pogled sklanjam, a onda do zore
Čamim u tišini pomrčine sobne.

I setim se tada baš takvih očiju,
Koje nekad voleh više nego sebe.
Guštera se plaši ko iskusi zmiju –
Bojim se da snove položim na tebe.

Ti bi možda htela slatke reči moje,
A moj setni pogled sreću da ti stvara.
Ne, ne idu vatra i zemlja u dvoje,
Ne bi od sveg bilo ni tla, niti žara.

Ne čekaj na reči, ja sam pesnik samo,
Šta god da osećam – ne umem ti reći.
No, ti samo idi, kao da se znamo,
Lepše će stihovi nego suze teći.

Marko Delibašić

***************************************************************
Dečak i duga

Kroz mutno staklo gledam
dečak uzjahao luk duge
Noge mršave duge
udaraju ko konja da u trk tera
i tako srećan on na njoj visi
Ko da ispod njega nije ambis ceo.

Dečak gleda samo neba svod
I tu bi se propeo.

Da ga zaljulja oblak
I da ga anđeo krilom rashladi blago

Dečak ima zlatne ruke
I dok ispod njega sve je sivo
On crta uzimajući od duge boje
Kako zna i može
Lepše postojanje svoje.

Miona Kosovac

Komentari
  • 104
  •  
  •  
  •  
  •  
Radioaktivni Komarac