Izbor za pesmu dana (7)

Bog odvodi najbolje
Da mu rajske vrtove zaliju
I dok to radi vrlo je surov
Ne mari za suze koje se proliju

A kada odu oni što vrede
I pored suze ponosan budi
Samo se seti njihove sreće
I oni nikada umreti neće

Njihov će leptir i posle toga
Uvek na tvoju ruku da sleti
I kada odu Bogu na istinu
Znaj, ljudi nikad ne umiru

I kada dođe trenutak krize
Kad pogled odozgo odgovor traži
I dok se ruke o grudi upiru
Zauvek znaj – Ljudi ne umiru!

Nikola Pavlović
***********************************
Sloboda
Ne postoji
Izvan granica
Barbarskog nastupa
Osame.
A pronaći
(dakle, nastaviti kontinuum)
Sebe samotnog
Na tuđim granicama
To je
Iluzija vječnosti.

Bartul Vuksan-Ćusa
***********************************
Pion sa margine

Kada god krenem
Da posmatram ljude
Vidim opšti haos
prisutno nezadovoljstvo
Isključene mozgove
Usađene stavove
Površno razmišljanje
I ostajem nem.

Nervoza preuzima vođstvo
Baca živce
Svuda po svetu
nikad neću uspeti
da ih ponovo sakupim
Trošim se na gluposti
Uvek samo na gluposti
Pogađa me
Svaki jebeni detalj
Ljudske maloumnosti.

Gledam ih
puze u hordama
Crpe svoj život
poput večnih robova
Pognute glave.
Više nisu osetljivi na bičevanje
Crna marama preko očiju
Ne smeta.

Sveopšta lobotomija
Uzima zasluge
Za sve što nam se dešava.
Njihovi povađeni mozgovi
Nisu korisni
Čak ni uličnim psima
Oni imaju više dostojanstva
pre bi ostali gladni.

Ponovo analiziram
Svaki razgovor
Svako sećanje
Svaki proživljeni minut.

Sređujem misli
Ne bi li se išta promenilo
još uvek čuvam
Poslednju trunku svetlosti
U sebi
Čekam svoju šansu
Da ovom odvratnom svetu
Ispljunem istinu.

Dugo sam ćutao
Kao poslušni pion
konačno je pukao film
nastavljam kroz život
sa prave strane margine.

Stefan Kirilov
***********************************
Livadom trčim, trske mi miluju lice
ka potoku bežim da hvatam rukama ribe da dokažem stricu da sam dorastao tome
jer on stalno kaže od tebe samo trice trice…

I onda odjednom pukne proplanak pun brežuljaka zelenih divnih
I nad njime Sunce ko dukat čist
ja odjednom zaboravljam ribe i da sam ičiji sin

I sedam na brdašce pogledom upijam sliku
vetar melodiju svoju svira
šaran bezbedno pliva
Dukat žut zrake pruža
i ta slika ce biti i kad oci svoje zaklopim
Tiho kao u šetnju letnju da polazim.

Miona Kosovac

Komentari
  • 143
  •  
  •  
  •  
  •  
Radioaktivni Komarac