Izbor za pesmu dana (9)

Ekvilibrijum u tapkanju kiše
Dijapazon od dva različita naizmenična udarca
Oseti spokoj
Utoni u filozifiju izmrljanog neba
Ne čuj
Ne vidi
Usredsredi se na sebe
Iščupaj čudovište koje te proždire
Zagrli ga

Prija mi strujanje
Strujanje vetra, vode…
Krvi u mojim venama kada si pored mene
Zbog toga se krećem
Zbog toga dišem, učim, smejem se
Zbog toga sam srećan, i u nedelju
Da, toliko sam srećan!

Simeon LatinoviĆ

**********************************
Mogu

Jos ti mozeš,još te nosi,
još ti život sreću kosi,
dal’ u tijelu ili kosi
sve je puno i zanosi.

Jos po vjetru staze gaziš,
ne propadaš,nit’ se plašiš,
još po nebu zvijezde pališ
da dokažeš da jos žariš.

Juriš,staneš,pa kad skočiš
i vineš se do visina,
nigdje kraja,nigdje pada
samo sreća i milina.

Violeta Ilibašić

**********************************

Razlika koju konstruišeš,
izmedju sebe i njih,
od rodjenja pa sve dok dišeš,
može da stane čak i u stih.

Jer baš po stihu,
jedna je pesma drukčija od druge,
u stihu se razlikuje mala,
od velike tuge.

U stih su se i sve sreće snile,
iako su na početku tuge bile.
U stih stane i nečiji život ceo,
nečiji, u stihu ponovo počne,
iako je pre toga bio mrtav, hladan i beo.

I sve dok ti živi stih,
i sve dok ti živi pesma,
koja se “Razlika” zove,
i ti se mozes zvati “Čovek”.

Nemanja Petković
********************************************
Dječak iz vode

Dječače,

Čije Oči sanjam

Uvijek na isti način

Onako kako sam ih prvi ugledala.

Blage , tople .

Ponekad mi se raduju.

Nekad me ne prepoznaju.

Ali im vjerujem.

Kad mi kažu „ono nešto“ kako samo One umiju.

Tražim Te po travi Njegoševog parka.

Svaki list „nosi“ po neko slovo tvog imena.

Mogu te naslutiti

u krošnjama drveća , u mirisu tek procvjetalog cvijeća.

I što duže pokušavam zadržati dah- da Ti produžim ostanak.

Mada znam da nisi samo Tu ostao.

Još poneki kutak grada te sakrio.

A ja te ljubomorno čuvam za sebe i ne odajem tajnu nikome.

Kad Te se uželim , naći ću te.

Na svim onim mjestima gdje smo zajedno bili.

Gdje smo pjevali , dijelili tišinu i čekali nešto ljepše od svega dosada.

Srela sam svog „dječaka iz vode“ jedne jesenje večeri.

Tada još nisam znala da je baš on taj dječak.

Jednog proljeća ću početi da mu se radujem.

Kao dijete kad se raduje igračkama, zagrljaju , uspavanci.

Jer mi je pokazao da može i drugačije.

Svjetlije, razigranije.

Sreli su njegov Dunav i moje Jadransko more…

Marija Dragićević

**********************************************************************************
Znam formulu
Zaustavcu vreme
Ti i ja nikada nećemo ostariti
Luduj skači pevaj
Slušaj bluz i rock & roll
Ne daj se ne daj se
VOLI ME VOLI ME
Odvešću te na jedno mesto
Kreiram ga čitav zivot
Ostaćeš nedodirljiva zauvek
Odatle videćeš neke nove boje
Uvek nasmejane ljude
Maskiranu decu što prave kule u pesku
I koraci biće lakši
I oblaci bliži
I more vetar stvaraju simfoniju
Savršenu pesmu za kojom oduvek tragaš
Dobićeš krila prava krila
Postaćemo jedno
Zaboravićeš šta je bol
Tamo nema prepreka

Jovana SimiĆ

Komentari
  • 110
  •  
  •  
  •  
  •  
Radioaktivni Komarac