KAD PORASTEM, BIĆU DRVO

Jednog dana, kada
ovaj sat ispod mojih rebara
otkuca svoje
i zaveštane mi organe
podele međ’ sretnim dobitnicima,
ostaće samo ljuska
sa nevidljivom semenkom
koju će posaditi,
nadam se, jednostavno
poput lukovice u jesen.
Iz mojih očiju punih čuđenja
izrašće drvo
s mahovinom obraslim
korenjem umesto nogu,
i gladni će se mojim
plodovima u hladu gostiti,
i mnogi će se tu pod krošnjom
zagledani u daljine,
uz cvrkut ptica, zabluda oprostiti.

Poslala-Anamarija Zakanj,”stanovnik planete, slobodni misliac“. Uskoro izlazi i njena zbirka pod nazivom “Kad porastem biću drvo.”

Komentari
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
Bojan Uzelac