Kćerka Sunca i Meseca

Ogrnula je nebeski svod,

Zvezde u kosu stavila;

Tuđim svetom proletela

I njegovo ime slavila

Budeći vatru iz pepela.

Kada bi plamen zaplesao,

Gasila bi ga suzama,

Morima i starim rekama

Čijih imena niko se ne seća.

Nekad je u starom svetu živela,

Rođena iz ljubavi Sunca i Meseca.

Zvezdanu prašinu u venama nosila,

A sad je zauvek, zauvek otišla.

Nestala između sumraka i svitanja,

Ostavila je dušu među zvezdama;

Nestala bez povratka, bez pitanja

Da li je njen povratak moguć.

Nikada se nije vratila.

Ipak, tu se priča ne završava.

Kćerka Sunca i Meseca je shvatila

Tajnu koju od početka je čuvala.

Setila se priče starije od vremena.

Njena krv je zvezdana prašina,

Kosa od Sunca, telo od Meseca,

I njena srebrna, nebeska haljina

Za hod po zemlji nije stvorena.

Dete je Sunca i Meseca,

U njoj je sama srž Univerzuma.

Zvezdane kapije će se otvoriti pred njenim nogama,

Samo ako se seti da pokuca.

Maja Popović

Komentari
  • 48
  •  
  •  
  •  
  •  
Radioaktivni Komarac