KOŠAVA

Zvuk košave
me uspavljuje
dok sanjam
Dostojevskog
i njegove junake
u otrcanim kaputima
i mokrim cipelama.

Vetar prodire
u san
i oni svi podižu kragne
gledajući me očajno,
kao da im nisu dovoljne
njihove muke,
nego im treba još
i košava
da neumorno
oko njih zavija.

Sanjaj svoje muke!
kažu mi kroz zube.
Neka tebe tvoj vetar šiba!
Svoju tugu
iza naših
ofucanih šinjela kriješ.
Zato voliš
kad košava peva,
jer misliš ne peva tebi.
Ne bi tebi tako toplo bilo
da ne gledaš kako nama
hladnoća u kosti ulazi.
Neka te vetar nosi!

Košava snažno udari u prozor
i otvori mi oči
kraj otvorene knjige
što svojim čitaocima,
kao svojim junacima,
bezobzirno
prodire u dušu.

To je samo vetar.
Nastavi da spavaš dušo.

Autor: Bojan Brukner

Slika: “Dostoevsky in St. Petersburg” by Ilya Glazunov

Komentari
  • 118
  •  
  •  
  •  
  •  
Radioaktivni Komarac