Leonard Koen

Na početku šezdesetih godina Koen je shvatio da će teško živeti od pisanja. Tokom šezdesetih uglavnom je pisao poeziju i prozu u kući na grčkom ostrvu Hidra sve do 1967.godine. Potom se uputio u Nešvil, svirao je gitaru, ali kako kaže nije bio dovoljno kul kao što su bili umetnici koji su bili deset godina mlađi od njega. U to vreme je gutao tablete za smirenje zbog čega su ga zvali “Captain Mandrax”, po legalnom i popularnom sedativu koji se tada koristio često pri seksu i plesu, jer je oslobađao i izazivao euforiju. Potom je otišao u Njujork, gde je živeo u boemskom kraju sa raznim umetnicima, među kojima je bio i Endi Vorhol. “Bila su to opasna vremena, kada doslovno nisi smeo pojesti čips na žurci, jer je možda posut esidom. Jednom sam u nečijoj sobi u hotelu gricnuo malo čipsa i četiri dana nisam mogao da pronađem sobu.” Pravi proboj je došao kada je 1967. godine otpevao svoju pesmu “Suzanne” preko telefona folk pevačici Džudi Kolins, kojoj se to jako svidelo, obećala mu je da će snimiti, a pomogla mu je i na prvom velikom koncetu u Njujorku organizovanom protiv rata u Vijetnamu. Naime na koncertu se smrzao od straha i pobegao sa bine, a ona ga je naterala da se vrati i nakon toga dobio je neverovatne ovacije, iako mu je gitara bila raštimovana.

Posle toga je Džon Hemond iz Columbia Records-a, čovek koji je otkrio Bob Dilana i Brus Springstina, potpisao ugovor sa njim. Sve ostalo je istorija. Živeo je život, sa brojnim ženama, unosio je u svoj organizam ogromne količine alkohola i gutao je droge kao bombone. Kaže da nema šta nije probao i da ne žali zbog toga. Osećao je neutaživu glad za ženama, pa nije mogao da se smiri. Na kraju se ipak smirio sa petnaest godina mlađom umetnicom iz Haitija, ali su živeli odvojeno u istoj ulici, jer im je tako bilo prijatno. Izmislio je jedan koktel, išao je na Kubu kao vojnik malo pre invazije na Zaliv svinja, proveo je pet godina u budističkom hramu, i ustajao je svako jutro u pola 3 da bi pripremio jelo za svog zen učitelja.

Sedamdesetih godina njegova muzika je postala malo sumorna za muziku koja je bila tada popularna, ali se njegova popularnost krajem osamdesetih vratila na velika vrata. Iza Leonarda ostaje neprocenjiva zaostavština skupljena u 14 muzičkih albuma, dva romana i nebrojeno pesama koje su zauvek uklesane u sve pukotine kulture. Poslednji Koenov album, “You Want It Darker”, je najbolji testament koji je ovaj pisac, pesnik i muzičar mogao da ostavi onima koji ostaju posle njega: fanovima, prijateljima i porodici.

Komentari
  • 1K
  •  
  •  
  •  
  •  
Bojan Uzelac