Najveći zaštititnik Aboridžina-Sreten Božić

Malo ko zna da su Aboridžini kroz istoriju prošli goru golgotu od Indijanaca. Malo ko zna da je njihov najveći zaštitnik pisac Bi Vongar (Glasnik iz sveta duhova) . To možda i ne bi nama bilo toliko važno da njegovo pravo ime nije Sreten Božić i da nije rođen u selu Gornja Trešnjevica kod Aranđelovca. Aboridžini su mu spasli život i pronašli ženu. On im se zahvalio tako što piše romane o njima. U potrazi za poslom stigao je u Australiju i na kamili prešao pustinju Tanami… Ovo je priča o jednom nesvakidašnjem putovanju u modernoj istoriji…Bilo je ovo putovanje koje je u potpunosti odredilo tok i smisao njegovog života: negde na polovini pustinje kamila je uginula, a ista sudbina se nadvila nad Božićem koga je iz nesvesti povratio čovek crnog lica i kovrdžave kose. Kada je otvorio oči, Božić je pomislio: „Nisam znao da je sveti Petar crn“. Usledilo je čudesno vezivanje za Aboridžine koji su u Australiji toga vremena jedva smatrani za ljude. Božić postaje Vongar („glasnik sa onog sveta“) i počinje da širom sveta pronosi istinu o stradanju Aboridžina pod nemilosrdnim ubilačkim mehanizmima pohlepnih belih kolonizatora: nuklearnim testiranjima i iskopavanjima uranijuma koji je testiran nad Abordžinima, a potom bacan na Srbiju 1999. godine.

Francuska književnica Simon de Bovoar pomogla je Vongaru da izda knjigu “Valg” u Sjedinjenim Američkim Državama. Za to delo dobio je 1983. godine Međunarodnu PEN nagradu. “Nuklearnu trilogiju” u Nemačkoj je izdao Rene Bel, sin poznatog pisca Hajnriha Bela. U Australiji, pak, Bi Vongar je nailazio na otpor izdavača. Nijedne novine nisu bile voljne da objave njegove tekstove. Nekoliko reditelja želelo je da snimi film po romanima srpsko-australijskog pisca, ali i to se uvek završavalo neuspehom.

Pošto je u jednom časopisu objavio članak u kom je osudio britanske nuklearne probe u Australiji, Bi Vongar je proteran iz zemlje. Po povratku se doseljava u južni deo, kupuje zemljište za kuću i imanje naziva “Dingova jama”, po divljim psima. Njegova porodica trebalo je da mu se pridruži kasnije. Međutim, ciklon Trejsi pokosio je 1974. godine mnoga australijska sela. Vongarova supruga Đumala i njihovo dvoje dece stradali su u oluji. Uprkos nesreći, nastavio je da piše i da se bori da istina o drevnom narodu dopre do javnosti. Australijska policija počela je da ga prati i prisluškuje.

Devedesetih godina Bi Vongar je počeo da piše roman “Raki”, priču o aboridžinskom dečaku odraslom u Srbiji. Rukopis ove knjige zaplenila je policija nakon što je pretresla njegovu kuću. Dve stotine pisaca sa Petog kontinenta potpisalo je peticiju da mu se rukopis vrati. Poslali su je Džonu Kainu, premijeru države Viktorija, ali bez uspeha. Istovremeno, dokumentarac Džona Mandelberga o Vongaru, nazvan “Dupli život”, nagrađen je na brojnim festivalima, uključujući i njujorški. Prošlo je izvesno vreme dok Bi Vongar nije skupio snage i, po sećanju, ponovo napisao zabranjeni roman. Borba se donekle isplatila.

Za delo “Raki”, srpsko-australijski književnik dobio je 1997. godine najveću australijsku nagradu za književnost. Po pravilniku Udruženja književnika Australije, dobitnik ove nagrade postaje državni kandidat za Nobelovu nagradu za književnost.
Međutim, već iduće godine pravilnik Udruženja je promenjen. Nove odredbe nalagale su da se za Nobelovu nagradu biraju dva kandidata na osnovu predloga članova ove književne asocijacije. Sreten Božić ostao je tako bez kandidature.

Zahvaljujući poglavici Miruu iz domorodačkog plemena, postao je aktivista Centra za izučavanje Aboridžina. Osnovao je izdavačku kuću “Imprint” i tako se zaštitio jer sada niko ne sme da ulazi u njegov privatni posed.

Danas Vongar živi sa čoporom dingosa u kući u Melburnu, i na imanju u crvenoj pustinji Tanami. Zbog toga ga Australijanci zovu Dingo-čovek. Svima preporučujem da pročitaju i više nego zanimljivu njegovu autobiografsku knjigu “Dingovo leglo”.

Komentari
  • 895
  •  
  •  
  •  
  •  
Bojan Uzelac