PESMA JE NJIHOVA

Odlaze.
Oni koji su nebrojeno puta
njemu dolazili,gnezdo svili
a otišli nisu.
Oni,čije su oči rasle
na njegovim plećima,
vekovi koja nesalomiše.
Usnuli,zgasnuli,
rukama umiše vode na Ušću.
Trojanac igraju.
Drže ih niti što se ne kidaju
iznad Avale.
Pod njihovim nebom
i sama zemlja drhti.
Od radosti jeca što ih je udomila.
No,umreti se mora !
Ili,ne mora ?
Svetlost reč nikada ne muti,
nego je otvara.
U oku ptice,
u brazdi nade,
u kori drveta.

Odlaze.
Pesma je njihova.
Kucu sagradiše,
mrtvi.

Srđan Leković

Komentari
  • 18
  •  
  •  
  •  
  •  
Radioaktivni Komarac