Takmičenje u Poeziji-Izaberite pesmu dana

Sonata ludila

Opet si spakovala kofer pun ludila.
Sa lakoćom si ga prenela do prve stanice.
Opet si tražila omiljenu sonatu,
da te isprati
dok odlaziš.
I na rastancima,
i na sastancima.
U trenu su ti nestajali koraci,
u kojima si ostavljala onoliko
koliko mogu podneti.
Koliko si samo ljuštura bacila
po cestama,
usred zime,
a nisi znala da se oslobodiš.
Ne mogu te podneti takvu,
jer ne znaju koja je sledeća stanica
na peronu gde se ne pripada.
A tako su te čuvali
oni koji te nisu imali,
koji te nisu zatvorili,
koji su te na peronu čekali
i nosili ti kofere
pune ludila.
I pretvorili
u ono
što ne možeš biti.
Kako su te samo gledali
oni koji bi te sravnili
sa zemljom
i daleko su od perona
na kom ostavljaš kofere.
A gledali bi te
i oni kojima bi malo
odškrinula vrata,
pa bi se pokajala,
jer tužno im onda zvuči
sonata tvog odlaska,
A znaš da ćeš je tražiti opet,
zaključanu violinskim ključem,
svu na notama.
A tebi nije od tuge skrojena,
samo kasniš
na svoju stanicu,
pa je pojačaš
da pregazi svaku kaldrmu,
i opet si zaboravila.
Kasniš na peron svoje sonate.
I samo nastavljaš da šapućeš
pusti me da sanjam.

Dejana Radaković
***************************************************
Obala

Želim te
Na proplanku
Na vodi
Na maloj travnatoj obali
Želim te onako
Jako kao što se
Želi svetlost
Dok Sunce odlazi iza
Nekakvih krošnji,
Dok Mesec smeje se i
Pun je kao
Moje srce.

Ariel Cemović
*****************************************************
Kad čekaš poruku koja neće doći

Kad čekaš poruku koja neće
Doći,
Postaješ daltonista za
Sve boje godišnjih doba,
A gledaš koliko je sati tek
Kad zaboraviš da je vrijeme prošlo.
Kad čekaš poruku koja neće doći,
U glavi ti hiljade nada laže
Da je vjetar prekinuo žicu između
Želje i opstanka,
Nemira i ravnodušnosti.
Kad čekaš poruku koja neće doći,
Kafa ti je samo način bježanja
Od obaveza i produžetak patnje za koji minut.
I tako između četiri zida,
Životariš od juče do sjutra,
Dok danas prolazi između prstiju.
Kad šetaš bulevarom klaustrofobično
Posmatraš osmijehe, ne bi li možda
Uspio da nađeš svoj.
Kad čekaš poruku koja neće doći,
Svaka druga predstavlja obavještenje
Da treba bezvoljno odgovoriti i ugasiti sve.
Povući se od sebe,
Orati kilometre od jednog ćoška do drugog,
Gaziti po mrvama duše, koju ni po čemu ne
Možeš nazvati svojom.
Kad čekaš poruku koja neće doći,
Otkrivaš kako je biti luzer,
I ubiti sebe učmalim trajanjem.
Nikada neće doći. Probudi se.

Matija Vraneš
*****************************************************
REČ KOJA RASTE

Pustio si reč i ta reč kuje zaveru,
Izustio si je iskreno i dao potpunu slobodu,
Pa bdije u bolesti i vazduhu,
Ti nisi njen otac,ona ima olovku

I ta tvoja reč koju si pustio, živi,
Tu bolest koju si preležao, al niko to ne vidi,
Posle tebe ta reč samo odjekuje,
al se jače i od tvog glasa čuje

I ljudi bi novi rečnik izmislili,
Kada bi znali da beskonačno je njeno trajanje,
Al ljudi veruju u umiranje,
Pa misle da je jedino smrt, reč koja će da nas nadživi.

Kosta Kosovac

Komentari
  • 119
  •  
  •  
  •  
  •  
Radioaktivni Komarac