Večni, iako ih pamte retki- “Zaboravljeni” domaći glumci i glumice

1. Slobodan Perović (1926 -1978)

Srpski glumac iz Kragujevca, zračio je svojom harizmom i markantnim izgledom (srpska preteča Džerarda Batlera). Davne 1968. godine dobio je nagradu od američkih pozorišnih kritičara, koji su ga proglasili za najboljeg stranog glumca nakon izvođenja Virdžinije u „Linkoln centru”. Na žalost, vest o tom ogromnom priznanju stigla je u zemlju tek nekoliko godina kasnije. U to vreme buktale su studentske demonstracije a pošto je Cica Perović pružio podršku studentima i govorio na protestima, vlasti su u medijima prećutale taj njegov veliki uspeh.

Ono što je zajedničko za sve likove koje je glumio je to da su oni uvek odavali energiju istinske usamljenosti. Očigledno je i da je u životu veliki glumac bio zapravo večno usamljen jer takva specifičnost teško se može prilagoditi masi bezličnih.Danas se o Peroviću retko priča, a mlade generacije ne znaju gotovo ništa o njemu.
Činjenica je da je on jedan od najvećih naših glumaca ali je i činjenica da se velikani, kakav je on bio, kod nas lako zaboravljaju i da su zato najveći krivci takozvane institucije koje kao da ne žele da se takve nepravde isprave.

2. Aca faca, Aleksandar Gavrić (1932-1972)
Čuveni glumac koji je poginuo u saobraćajnoj nesreći. Imao je samo 40 godina, ali je iza sebe ostavio nezaboravne uloge u filmovima Žike Mitrovića, Kapetan Leši (1960), Signali nad gradom (1960), Solunski atentatori (1961), Obračun (1962), Marš na Drinu (1964) i Operacija Beograd (1968). Igrao je i u italijanskim i nemačkim akcionim filmovima. Odlikovan je Ordenom rada sa srebrnim vencem.

3. Dragan Maksimović (1949 – 2001), legendarni glumac, 2000. godine je brutalno pretučen jer su huligani mislili da je Rom. Domaćoj javnosti ostao upamćen po ulogama u kultnim filmovima “Lepa sela, lepo gore”, “Petrijin venac”, “Crni bombarder”, “Mi nismo anđeli”, “Rane”.
I posle svirepog napada i bolna tri meseca koja je proveo u bolnici, do samog kraja ovaj veliki umetnik i još veći čovek odbijao je da sarađuje sa policijom i pruži podatke o napadu jer je zahtevao da se, kako je tada rekao, ovi mladi ljudi ne gone krivično.

4. Žanka Stokić (1887-1947), prvakinja Narodnog pozorišta u Beogradu, i velika pozorišna zvezda prve Jugoslavije je dugo bila zaboravljena. Deo zaborava je skinut tv dramom “Smrt gospođe ministarke” koja je snimljena 1991.godine po tekstu Dušana Savkovića u režiji Save Mrmaka, u kojoj je naslovnu ulogu igrala Svetlana Bojković. Bila je talentovana i odigrala je brojne uloge, hrabra, suđeno joj, pomilovana je, ali je ubrzo i umrla. Spomenik joj nije podigla ni država ni pozorište, već verna služavka Magda. Nagrada Žanka Stokić ustanovljena je 2003. godine u Beogradu, na inicijativu Mire Stupice. Dodeljuje se glumicama koje su svojim radom izuzetno doprinele srpskoj filmskoj, televizijskoj i pozorišnoj umetnosti. Zajedno sa Dobričinim prstenom predstavlja najvažniju nagradu koja se u Srbiji dodeljuje za glumačku delatnost.

5.Jovanka Kotlajić (1893 — 1977) najsimpatičnija bakica domaćeg filma.

Komentari
  • 124
  •  
  •  
  •  
  •  
Radioaktivni Komarac