Prva žena arhitekta u Srbiji
Jelisaveta Načić, prva žena arhitekta u Srbiji i jedna od prvih u Evropi
Krajem 19. i početkom 20. veka samo 7% žena je bilo elementarno pismeno. Žene i kada su se školovale, uglavnom su završavale Filozofski fakultet, jer se od njih očekivalo da budu učiteljice. Jedna od prvih žena koja je rušila te barijere je Jelisaveta. Da bi neko radio u državnoj službi, tada je morao da ima odsluženi vojni rok, koji je bio rezervisan za muškarce, ona se prijavila, ali joj to nije odobreno. Preuzela ju je Uprava grada Beograda, jer na lokalu nije važio Zakon o vojnom roku.
Ostavila je Beogradu prvu modernu školu, prve stambene zgrade na Balkanu, prvi institut za tuberkulozu u Srbiji, uređivala je Kalemegdan i Terazije kao glavni gradski arhitekta, projektovala je crkve što žene nikada nisu radile, recimo "Crkvu Aleksandra Nevskog". Jelisaveta je zamislila fontanu na sredini sa Meštrovićevim „Pobednikom“ kao i trijumfalnu kapiju u čast pobede srpske vojske u I i II balkanskom ratu i na njoj epitaf „Još uvek svi Srbi nisu slobodni“.
Upravo taj epitaf koštao ju je slobode i obeležio njen život do smrti. Ubrzo po okupaciji Beograda, oktobra 1915, uhapšena je i internirana u logor za intelektualnu elitu Nežider, danas na austrijskoj strani granice sa Mađarskom. Sa Jelisavetom je tamo boravilo oko 15.000 intelektualaca iz Evrope, među njima i Milutin Milanković. U logoru je upoznala Luku Lukaja i tamo mu rodila devojčicu Luciju. Nakon što se takođe u logoru udala za Albanca (koji je bio prosprski orijentisan i pomogao Srbima tokom Balkanskih ratova), odbacila ju je i porodica i Beograd, nakon što su se preselili u Albaniju, ni tamo nisu bili dobrodošli sada zato što je Jelisaveta Srpkinja. Ipak za njihovu ljubav nije bilo prepreka, pa su se preselili u Dubrovnik, gde su doživeli starost. Luka je kao poliglota bavio se prevođenjem, a napisao je i prvi srpsko–albanski rečnik, koji je objavljen u Beogradu 1935. godine.
Iako je Jelisaveta bila samo 16 godina arhitekta i dan-danas ljudi prolaze pored njenih projekata, koji su simboli Beograda. Pre tri godine izašla je knjiga „Jelisaveta Načić“ Nataše Marković, koja je još jedan pokušaj da se ova izvanredna žena sačuva od zaborava.
