Petar Božović glumčina dobitnik je Dobričinog prstena za životno delo

Same slike kažu sve, Petar Božović glumčina dobitnik je Dobričinog prstena za životno delo. Odigrao je preko 200 uloga, jedan od onih čije se replike najradije citiraju. Od Tesle, pa preko kuma Žorža, Žike Valense, inspektora Beševića pa sve do Milenka, odigrao je mnogo kultnih uloga i još će. Nije lako bilo, kada je bio dete majka mu je preminula, a otac završio na Golom otoku. Sa bratom je živeo na Senjaku u domu za ratnu siročad. Kada je imao 13 godina, otac mu se vratio i onda su nastavili da žive sa njim. Tek pred kraj studija na Filološkom fakultetu (španska književnost i italijanski jezik), odlučuje se za veliki zaokret i upisuje ono što najviše voli-glumu. I nije pogrešio, jedan je od najvećih glumaca na ovim prostorima.

Mnogo puta je napomenuo koliko mu je sloboda važna:

„Svašta se dogodilo u ovih šezdeset i kusur godina, ali meni je i danas ostalo važno pitanje slobode. Dok sam bio mlad nisam se osvrtao, imao sam cilj koji se valjda ponese iz detinjstva: da čitaš kad nije obavezno, da posmatraš ljude i budeš pošten… Ono što sam tada najsnažnije osećao je sloboda izbora – najslobodniji sam bio kad sam živeo na goloj ulici. Iako mlad, već sam bio čovek sa svešću o tome šta neću, a da hoću nešto drugo. Nisam siguran da danas mlad čovek, a ni stariji, ima slobodu izbora u bilo čemu. Sada se sve kroji unapred, a jedini kriterijum je da li je nešto isplativo, koliko je komercijalno, prestižno. Ako se školujete za profesiju koja će vam se isplatiti, a ne za onu koju volite, ako birate ženu, prijatelje, partiju, pa i crkvu i Boga koji vam u tom trenutku mogu dati finansijsku i drugu podršku, ako govorite samo ono od čega se avanzuje i profitira, onda se i s pravom morate pitati šta se to dogodilo sa nama, i zašto je toliko dugo crna komedija jedini mogući dokumentarac o nama.“