Uzalud je budim

Branko Miljković je kao dečak video kako bombe padaju na crkvu i školu 1944. godine. U napadu je ranjena i njegova prelepa komšinica Ruža. Video je kako je nesvesnu odnose na nosilima. Ruža se nije probudila. Svoje dečačke emocije prema Ruži otkriće tek u pesmi “Uzalud je budim”. „Kao gimnazijalac sam kod jedne svoje susetke video sliku njene umrle ćerke Ruže. Zaljubio sam se u mrtvu devojku. Celu svoju prvu knjigu napisao sam pod tom nezdravom temperaturom i samu knjigu nazvao ”Uzalud je budim”. To je bila moja prva ljubav.“

Sigurno je rekla neka me traži
i vidi da me nema
ta zena sa rukama deteta,
koju volim
to dete koje je zaspalo
ne obrisavši suze koje budim
uzalud, uzalud, uzalud
uzalud je budim